Šta su slobodni radikali i antioksidansi?
U ovom tekstu se bavimo slobodnim radikalima odnosno antioskidansima i antioksidansima u hrani, pa da krenemo od radikala.
Šta su to slobodni radikali?
Slobodni radikali su nestabilne hemijske čestice (najčešće molekuli ili atomi) koje imaju neparan broj elektrona, tj. jedan nespareni elektron u spoljašnjoj elektronskoj orbiti. Zbog te nestabilnosti, slobodni radikali su veoma reaktivni – pokušavaju da "ukradu" elektron iz drugih molekula da bi postali stabilni, čime oštećuju te molekule.
Gde nastaju slobodni radikali?
Slobodni radikali se mogu stvoriti u organizmu:
-
Prirodno, kao nusprodukt metabolizma (posebno u mitohondrijama pri stvaranju energije).
-
Usled spoljašnjih uticaja, kao što su: UV zračenje, zagađenje, pušenje povećava nivo slobodnih radikala u organizmu, što može ometati delovanje antioksidanasa u borbi protiv oksidativnog stresa, alkohol, pesticidi i hemikalije, stres
Šta slobodni radikali rade u telu?
U malim količinama slobodni radikali imaju korisne uloge, npr. u borbi protiv infekcija, dok antioksidansi igraju ključnu ulogu u zaštiti ćelija. pomažu u odbrani od bakterija. Ali prekomerna količina slobodnih radikala može da izazove oštećenje ćelija, DNK i proteina, što vodi ka oksidativnom stresu.
Oksidativni stres je povezan sa:
-
Starenjem
-
Razvojem hroničnih bolesti (poput raka, dijabetesa, bolesti srca)
-
Neurodegenerativnim bolestima (Alchajmerova, Parkinsonova)
Kako se telo brani?
Telo se brani pomoću antioksidanasa – molekula koja ima ključnu ulogu u neutralizaciji slobodnih radikala i oksidativnog stresa, neutralizuju slobodne radikale. Antioksidansi mogu biti:
-
Prirodni (enzimi u telu): superoksid dismutaza, glutation-peroksidaza
-
Uneseni hranom: vitamini C i E, selen, flavonoidi (iz voća, povrća, čajeva itd.)
Šta su antioksidansi?
Antioksidansi su molekuli koji neutralizuju slobodne radikale i na taj način štite ćelije od oštećenja.
Kako funkcionišu antioksidansi?
Kada slobodni radikal "napadne" molekul (npr. DNK, mast ili protein) da bi od njega uzeo elektron, dolazi do oštećenja. Antioksidans dobrovoljno "daje" elektron slobodnom radikalu, stabilizujući ga, ali sam pri tom ne postaje reaktivan – i zato prekida lanac oštećenja.
Vrste antioksidanasa:
1. Endogeni (proizvodi ih telo):
-
Glutation
-
Superoksid dismutaza (SOD)
-
Katalaza
-
Uricna kiselina (u određenoj meri)
2. Egzogeni (uneseni hranom):
Vitamini:
-
Vitamin C (askorbinska kiselina) – rastvorljiv u vodi
-
Vitamin E (tokoferol) – rastvorljiv u mastima
-
Beta-karoten (provitamin A)
Minerali:
-
Selen
-
Cink
-
Mangan
-
Fitonutrijenti (biljni jedinjenja):
-
Flavonoidi (npr. u zelenom čaju, crnom grožđu)
-
Polifenoli (npr. u crnom vinu, maslinovom ulju)
-
Likopen (npr. (u paradajzu) se nalaze antioksidansi koji pomažu u zaštiti ćelija od delovanja slobodnih radikala.
-
Kurkumin (iz kurkume)
Zašto su antioksidansi važni?
-
Smanjuju rizik od hroničnih bolesti
-
Usporavaju starenje ćelija
-
Jačaju imunitet
-
Pomažu oporavku tela od stresa i toksina
Antioksidansi u hrani
Vitamin C
Funkcija: antioksidanasa je ključna u borbi protiv slobodnih radikala i zaštiti ćelija. Neutralizuje slobodne radikale u vodenom delu ćelije, jača imunitet.
Hrana bogata vitaminom C:
-
Crvena paprika (posebno sirova)
-
Kivi je bogat antioksidansima i igra ključnu ulogu u zaštiti ćelija.
-
Narandža, limun, grejp
-
Brokoli, prokelj
-
Jagode
Vitamin E
Funkcija: Štiti ćelijske membrane (rastvorljiv u mastima).
Hrana bogata vitaminom E:
-
Bademi
-
Lešnici
-
Suncokretovo seme i ulje
-
Avokado
-
Spanaća
Beta-karoten (provitamin A)
Funkcija: Antioksidans koji telo pretvara u vitamin A; štiti oči i kožu.
Hrana bogata beta-karotenom:
-
Šargarepa
-
Bundeva
-
Slatki krompir (batat)
-
Spanać, kelj
Likopen
Funkcija: Jak antioksidans, posebno koristan za zdravlje srca i prostate, može pomoći u borbi protiv slobodnih radikala.
Hrana bogata likopenom:
-
Paradajz (najviše u kuvanom/paradajz sosu)
-
Lubenica
-
Crveni grejp
Flavonoidi i polifenol
Funkcija: Biljni antioksidansi, štite krvne sudove i mozak.
Hrana bogata flavonoidima:
-
Crno i šumsko voće (borovnice, ribizle, kupine)
-
Crna čokolada (sa ≥70% kakaa)
-
Zeleni i crni čaj
-
Crno vino (umereno)
-
Maslinovo ulja
Alil-sulfidi i slični antioksidansi
Hrana:
-
Beli i crni luk
-
Crni luk
-
Praziluk
-
Kurkuma (kurkumin)
-
Đumbir sadrži antioksidanse koji su važni u zaštiti ćelija od slobodnih radikala.
Minerali koji podržavaju antioksidativne enzime
-
Selen: brazilski orah, riba, jaja
-
Cink: semenke bundeve, meso, jaja
-
Mangan: integralne žitarice, orašasti plodovi
Da li su antioksidansi važni za imunitet?
Da, antioksidansi su veoma važni za imunitet – oni štite imune ćelije i pomažu telu da se efikasno bori protiv infekcija i upala, što može biti posledica delovanja slobodnih radikala u organizmu.
Zašto su važni za imunitet?
1.Štite imune ćelije od oksidativnog stresa
-
Tokom borbe s virusima i bakterijama, telo proizvodi slobodne radikale.
-
Ako ih ima previše, mogu oštetiti i same ćelije imuniteta (kao što su limfociti i fagociti).
-
Antioksidansi sprečavaju to oštećenje, omogućavajući imunitetu da funkcioniše normalni.
2. Pomažu u stvaranju antitela i enzima
-
Vitamini kao što su C, E, A i cink učestvuju u stvaranju odbrambenih molekula i enzima koji ubijaju patogene.
3. Smanjuju hroničnu upalu
-
Dugotrajna, blaga upala oslabljuje imuni sistem.
-
Antioksidansi smanjuju upalne procese i time štede resurse imuniteta.
4. Podržavaju zdravlje barijera (kože i sluzokože)
-
Koža, nos, pluća i creva su "prva linija odbrane".
-
Vitamini A i C pomažu da te barijere ostanu čvrste i otporne na viruse/bakterije.
Antioksidansi nisu samo "lek protiv starenja" – oni su osnova zdrave imunološke funkcije. Ako telo ima dovoljno antioksidanasa, imunitet reaguje brže, jače i sa manje štete po sopstvena tkiva.
U našoj online prodavnici pronađite suplemente ishrani u različitim oblicima.
