Vakcina, najveće medicinsko dostignuće, uspela je da iskoreni mnoge bolesti koje su ubijale ljude širom planete. Jedna od takvih visoko zaraznih infekcija je veliki kašalj. Simptomi koji pogode malu decu mogu izazvati ozbiljne komplikacije, uključujući one opasne po život mališana. Kod odraslih, međutim, retko izaziva teške posledice.

Nekada opisivan kao „magareći kašalj“ ili „kašalj od 100 dana“, danas poznat kao Pertussis, veliki kašalj je zarazna bolest uzrokovana bakterijom Bordetella pertussis. Ova bakterija se prenosi vazduhom i direktnim kontaktom sa respiratornim izlučevinama.

Razarajući, neprekidni kašalj koji definiše ovu infekciju uz malaksalost, umor, temperaturu, često izaziva povraćanje i deluje zastrašujuće roditeljima.

Najčešće pogađa starosnu grupu dece od 0 do 5 godina, mada ne isključivo, a posebno se javlja u letnje - jesenjoj sezoni i traje između 6 i 10 nedelja.

U daljem tekstu, pojasnićemo vam simptome i karakteristike velikog kašlja skrećući pažnju na savremene faktore i medicinska dostignuća koja pomažu pri lečenju velikog kašlja.

Zašto se javlja veliki kašalj i kako ga prepoznati?

Kašalj je odbrambeni mehanizam našeg organizma koji oslobađa naš respiratorni sistem od sekrecije i štetnih čestica. Veliki kašalj, međutim, donosi dugotrajne i ozbiljne simptome, pa ovo akutno infektivno oboljenje ne treba olako shvatiti.

Naročito se treba fokusirati na bebe i malu decu uzrasta do 5 godina, jer njih češće napada. Za bebe može biti traumatično iskustvo koje dovodi i do prekida disanja preteći da ugrozi život.

Izazivač velikog kašlja je gram-negativna bakterija Bordetella pertussis.

Glavni izazivači velikog kašlja su:

• Bakterija - Bordetella pertussis je uzrok pojave ove bolesti. Promene u genetskom materijalu ove bakterije stvaraju nove sojeve.
• Nepoštovanje vakcinacije – Rizik od pojave velikog kašlja povećan je zbog nevakcinisane populacije. To je potencijalna opasnost za povratak ove, do skoro, iskorenjene infekcije.
• Oslabljen imuni sistem – Slab imunitet i izbegavanje vakcinacije, ali i neke druge zdravstvene okolnosti, povećavaju mogućnost pojave velikog kašlja.
• Kontakt sa zaraženima – Veliki kašalj je izuzetno zarazno stanje, pa ako ste bili u kontaktu sa zaraženom osobom, sasvim je moguće da dobijete infekciju koju izaziva Bordetella pertussis.
• Putovanja po nerazvijenim regionima – U regionima gde je niska stopa vakcinacije veća je mogućnost zaražavanja.

Veliki kašalj - simptomi po stadijumima

Kad je u pitanju veliki kašalj, simptomi se razlikuju po stadijuma i poznate su tri faze bolesti.

Kateralni stadijum – Početna faza velikog kašlja, odnosno, ona u kojoj se javljaju simptomi. Kašalj je blag, može se javiti povišena temperatura i curenje iz nosa, ponekad praćeno groznicom. Izgleda kao obična prehlada koja ne izaziva nikakve posebne sumnje. Međutim, važno je znati da je ova faza već zarazna i traje 1 – 2 nedelje.

Stadijum zacenjivanja (paroksizmalna faza) – Ovaj stadijum karakteriše jak napad isprekidanog kašlja sa zacenjivanjem, naročito noću. Napadi su siloviti i česti, ne daju vam da dođete do daha. Često izazivaju i povraćanje. Mala deca su u opasnosti od apneje ili cijanoze. Ako se ne dijagnostikuje na vreme, ova faza može trajati do 2 meseca. Uobičajeno trajanje je od 2 – 6 nedelja.

Stadijum rekovalescencije – Simptomi se progresivno smanjuju, napadi kašlja postaju slabiji i ređe se javljaju. Uz antibiotsku terapiju, kašalj može trajati još 3 – 6 nedelja, ponekad se može produžiti do 10 nedalja.

Zato se ova bolest često u narodu zove „kašalj od 100 dana“.

Simptomi velikog kašlja kod odraslih

Veliki kašalj se u Srbiji pojavio krajem prošle godine. Oko 1000 registrovanih slučajeva bilo je dovoljan razlog da se proglasi epidemija. Stručnjaci su skretali pažnju na simptome koji prate ovo oboljenje kako bi se na vreme prepoznala bolest i reagovalo terapijom.

Simptomi koji mogu ukazati da se radi o velikom kašlju:

• crvenilo lica,
• otok očnih kapaka,
• modra boja kože (cijanoza),
• hladan znoj,
• promene na koži,
• malaksalost
• promena apetita.

Institut za javno zdravlje dao je upozorenje lekarima da, ukoliko se posumnja da je reč o velikom kašlju, treba sprovesti dijagnostiku direktno PCR metodom ili indirektno, specifičnim IgA i IgM antitelima. Prisustvo infekcije moguće je uočiti iz krvne slike, tačnije leukocitarne formule koja će pokazati povećan broj leukocita i limfocita.

Potvrda velikog kašlja postiže se izolovanjem bakterije odgovorne za bolest. Ovo se radi analizom sekreta iz nosa i grla brisom nazofarinksa.

Simptomi velikog kašlja kod dece

Samo u Beogradu su u proteklih par meseci registrovane bebe mlađe od dva meseca koje su izgubile bitku sa ovom bolešću. Stručnjaci upozoravaju da je opasnost od komplikacija izazvanih velikim kašljem najveća za bebe u prvih 6 meseci života kada imunitet odojčeta još nije stigao da se razvije.

Kod beba je teže utvrditi da se radi o velikom kašlju jer samo kašljanje nije uvek simptom ove bolesti.

Kod dece, inkubacija je od 7 – 10 dana, a ponekad i do 3 nedelje. Klinička slika takođe uključuje tri faze velikog kašlja.

Prva faza započinje kijanjem, curenjem nosa, suzenjem očiju, ređe blagom temperaturom. Javlja se i suvi, nadražajni kašalj u toku noći koji se kasnije intenzivira. Ovo je stadijum kada je dete najinfektivnije.

Druga faza je najneprijatnija i najteža za mališane. Tada kašalj postaje snažniji, dete se često zacenjuje plazeći jezik. Napadi su toliko česti i jaki da dovode do gubljenja daha ili čak do privremenog zaustavljanja disanja kada se dete bori za vazduh. Kod beba može doći do pauze u disanju (apneje), a neke bebe poplave (cijanoza).

U trećoj fazi sledi oporavak koji traje ponekad i do nekoliko meseci. Kašalj se smiruje i ozbiljnost simptoma polako dolazi u normalu.

Odgovornost roditelja je presudna za dobrobit dece i zato je važno da se poštuje kalendar vakcinacija. Petovalentna vakcina sprovodi se u 3 doze između drugog do bebinih 6 meseci. Prva revakcinacija je u drugoj godini života, druga pred upis u prvi razred, a treća u osmom razredu osnovne škole.

Kako se prenosi veliki kašalj?

Svaka respiratorna infekcija, bila ona bakterijska ili virusna, prenosi se kapljično. Tako i veliki kašalj širi svoje kapljice kada zaražena osoba kija, kašlje, duva nos u blizini zdravih ljudi.

Razlog je visoka zaraznost (oko 80-100%) bakterije izazivača, Bordetelle pertussis. Najveća verovatnoća zaraze se događa pri kraju perioda inkubacije koji traje između 7 i 21 dan. Kasnije se ta mogućnost postepeno smanjuje.

Kako se leči veliki kašalj kod dece i odraslih?

Pravovremena dijagnostika i lečenje su najvažniji za ljude koji su oboleli od ove bolesti, ne samo zbog njihovog oporavka već i radi bezbednosti drugih i sprečavanja širenja infekcije.

Ako je utvrđeno da bolujete od velikog kašlja, najverovatnije će vam biti uvedeni antibiotici (azitromicin, eritromicin ili neki drugi antibiotik iz grupe makrolida). Uz to će vaš lekar kombinovati i druge simptomatske terapije koje uključuju sprej za grlo, sprej za nos, serapeptaze i druge proizvode za disajne puteve.

Pravovremena dijagnostika omogućiće da se antibiotska terapija započne u ranoj fazi, kada je ona najefektnija, a to je u prve dve nedelje bolesti. Ukoliko se zakasni, antibiotici neće imati značajno dejstvo.

U ozbiljnijim slučajevima se uvode i kortikosteroidi u terapiju kako bi se smanjili napadi kašlja i oticanje sluzokože.

Lekovi za obaranje temperature, inhalacije i ostali simptomatski tretmani redovna su terapija koja se daje od početka bolesti.

Komplikacije koje se dogode, posebno kod male dece i beba, zahtevaju skoro uvek hospitalizaciju.

Da li je veliki kašalj opasniji za decu ili za odrasle?

Nedavna iskustva u svetu su pokazala da veliki kašalj, simptomi napada, zacenjivanja, kao i nedostatak daha, može da dovede do sitiuacije kada je hospitalizacija neophodna.

Bebama i deci posle napada koža postaje modra zbog nedostatka kiseonika i komplikacije su češće i ozbiljnije. Polovina beba koje se bore protiv velikog kašlja završi u bolnici.

Odrasli takođe mogu da dožive dugotrajne i teške simptome koji će ih ostaviti mesecima u krevetu, ali će se na kraju izboriti protiv velikog kašlja.

Zato je važno da se ova bolest prevenira i potpuno iskoreni. To se postiže isključivo redovnom imunizacijom. Ako ste vakcinisani, mala je mogućnost da budete zaraženi, pa čak i ako do toga dođe, proći ćete sa blagim simptomima ili asimptomatski.

Kako proceniti ozbiljnost kašlja i kada se javiti lekaru?

Veliki kašalj je zarazna bolest koju je, kada je u početnoj fazi teško dijagnostikovati jer proizvodi iste simptome kao obična prehlada. Stvari se potpuno menjaju kada je pomenuta infekcija u akutnoj fazi (paroksizmalna). U ovim situacijama simptomi su nedvosmisleni, a dijagnoza vrlo jednostavna.

Kašalj koji traje nekoliko dana, nije alarm za lekare da posumnjaju odmah na Pertussis. Međutim, svako kašljanje koje traje duže od dve nedelje uz malaksalost, zacenjivanje i danju i noću, navešće lekara da pristupi daljoj dijagnostici.

Važno je pratiti specifičnost kašlja, da li je on konstantan ili se intenzivira, da li se komplikuje iskašljavanje, da li dolazi do gubljenja daha i zacenjivanja. Kašalj može da bude posledica prehlade ili neke druge virusne infekcije, pa bi trebalo da se u potpunosti smiri za dve do tri nedelje.

U Srbiji je u poslednje vreme veliki kašalj postao jedan od problema koji su uzdrmali javnost i uznemirili roditelje. Stara bolest koja je do juče važila za iskorenjenu, se vraća na velika vrata i preti da ugrozi moderno doba.

Ukoliko se suočavate sa ovom bolešću, u Apoteci Sunce možete pronaći proizvode za simptomatsku terapiju i ublažavanje simptoma.